Ulična upotreba droga
je rastući problem u našim gradovima

Razmena pribora za injektiranje među korisnicima droga dovodi do širenja krvno prenosivih infekcija, kao što su Hepatitis C ili HIV. Bačene igle po ulicama izazivaju gađenje sugrađana. Rešenje ovog problema se ne nalazi u rukama policije - privođenje osoba koje koriste drogu ne smanjuje broj korisnika droga, već ih navodi da droge koriste na mnogo rizičniji način, kao i da što pre bace iskorišćen pribor za injektiranje. Tradicionalne metode borbe protiv droga nemaju efekta. Ova kampanja je namenjena pronalaženju novih rešenja – da se napravi mesto za promenu.

Ukoliko bi postojale prostorije u kojima bi korisnici mogli da korite drogu sterilnim priborom pod medicinskim nadzorom, mogli bi biti smanjeni rizici od predoziranja i infekcija, kao i neprijatnosti i otpad u vidu upotrebljenog pribora za injektiranje na našim ulicama! Kampanja Mesto za promenu ima za cilj da promoviše pragmatična rešenja za probleme u vezi sa upotrebom droga - molimo pogledajte dalje za više informacija o problemima i mogućim rešenjima koja su se pokazala uspešnim u mnogim velikim gradovima u svetu! Ukoliko se slažete da kažnjavanje nije pravo rešenje, molimo potpišite našu peticiju!

Javna scena upotrebe droga – Osobe koje injektiraju droge često žive na marginama društva: nemaju posao, dom, ni porodicu. Provode većinu svog vremena na ulicama, u potrazi za drogom, koju najčešće koriste u mračnim ulicama, prolazima i ulazima zgrada, u nehigijenskim uslovima. To izaziva naprijatnost sugrađana. Korisnici međusobno dele svoje špriceve i igle, koje često ostavljaju za sobom kako bi izbegli privođenje od strane policije.

Infekcije – Svaka treća, nova HIV infekcija van subsaharske Afrike je povezana sa međusobnim deljenjem pribora za injektiranje. Drugi, manje poznati virus, Hepatitis C, je još više infektivan i širi se među injektirajućim korisnicima droga brže nego među bilo kojom drugom populacijom. Lečenje bolesti izazvanih ovim virusima košta neuporedivo više nego što košta njihovo sprečavanje deljenjem sterilnog pribora za injektiranje i obezbeđivanje higijenskog okruženja.
Photo: Ben art core

Nove epidemije HIV infekcije u Evropi – Stopa HIV infekcije među injektirajućim korisnicima droga je dugo u većini evropskih zemalja bila na niskom nivou. Ova situacija se sada menja, kao posledica finansijske krize u Evropi. Javno zdravlje i zdravstvene usluge su često prve žrtve mera štednje. Gradovi kao što su Atina, Bukurešt i Sofija iskusili su velike epidemije HIV infekcija među injektirajućim korisnicima droga. Iz primera drugih zemalja znamo da epidemija ne sprečava korisnike droga da ih koriste – već se epidemija širi na opštu populaciju, putem nezaštićenih seksualnih odnosa.

Nove psihoaktivne supstance – U 2009. godini, došlo je do porasta broja novih sintetskih droga u Evropi. Ove droge, često zvane i “Legal Highs” od strane medija, nisu na listama ilegalnih supstanci, ali oponašaju njihove efekte. U nekim gradovima, kao što su Budimpešta ili Bukurešt, hiljade injektirajućih korisnika droga počelo je koristiti ove supstance. Dok se heroin injektira tri do četiri puta dnevno, ove droge se injektiraju 10 do 15 puta – što vodi većem riziku od infekcija.

Otpad / iskorišćen pribor – Iskorišćene igle i špricevi, i drugi otpad vezan za injektirajuću upotrebu droga su svakidašnja pojava u delovima grada u kojima korisnici injektiraju na ulici. Iako i dalje nema zabeleženih incidenata o tome da je bilo ko dobio krvno prenosivu infekciju preko odbačene igle ili šprica, ovaj otpad često stvara strah, gađenje, bes i frustraciju građana.

Kazna nije rešenje

Više policajaca koji patroliraju ulicama i veći broj hapšenja ljudi koji koriste drogu, neće dovesti do smanjenja upotrebe droga. Naprotiv, strah od policije navodi korisnike da u najkraćem mogućem roku bace iskorišćene igle. Dokazano je da ograničavanje pristupa sterilnom priboru za injektiranje ne dovodi do opadanja broja injektirajućih korisnika droga na ulicama, već do međusobnog deljenja pribora meðu korisnicima, stoga i novih krvnoprenosivih infekcija. Pretrpani zatvori su leglo injektirajućeg korišæenja droga,kao i virusnih infekcija u vezi sa istim.



Pristup „četiri stuba“ kao rešenje
za smanjenje problema u vezi sa upotrebom droga

Prevencija – za one koji ne koriste droge i onima koji sa drogama eksperimentišu, moraju biti dostupne validne informacije u vezi droga u školama, porodicama i noćnim klubovima!

Smanjenje štete – za one koji aktivno injektiraju droge, neophodi su sterilan injektirajući pribor i bezbedne prostorije gde mogu koristiti droge bez uznemiravanja drugih, gde se ne mogu inficirati ili umreti usled predoziranja. Ovi programi bi trebali da posluže kao polazne tačke za ostale zdravstvene usluge!

Lečenje – za one koji koriste drogu, a želeli bi da prestanu, neophodni su savetovanje, detoksikacija, supstituciona terapija, kao i programi socijalne reintegracije.

Sprovođenje zakona – kako bi zaštitila drušvo, policija treba da osigura bezbednost javnih mesta, upućivanjem injektirajućih korisnika droga na bezbedne prostorije za upotrebu.

To je ono što zovemo pristup četiri stuba. Svaki grad treba da kreira sopstvenu strategiju prema drogama zasnovanu na ova četiri stuba, treba da imenuje koordinatora za drogu, i alocira adekvatan budžet za implementaciju strategije. Gradovi koji uvedu ovaj pristup mogu da postignu veliki uspeh u smanjenju upotrebe droga na ulicama i srodnih štetnih posledica po pojedinca i društvo. Prvi gradovi koji su eksperimentisali sa ovim pristupom bili su u Švajcarskoj, gde je prostorija za bezbedno injektiranje otvorena 1986. godine. Nekoliko drugih gradova sledilo je njihov primer, i to u Holandiji, Nemačkoj, Španiji, Australiji, Kanadi, Danskoj, Luksemburgu i Norveškoj. Prostorija za injektiranje bila je otvorena u Atini 2013. godine, a ubrzo će i Pariz i Lisabon slediiti isti primer. Trenutno postoji više od 90 ovakvih prostorija koje funkcionišu u navedenim zemljama. One ne dovode do povećanja upotrebe droga, već su spašavaju mnoge živote. Ni jedan smrtni slučaj se nije dogodio u ovim prostorijama.

Sve je više gradova koji shvataju da kažnjavanje ljudi koji koriste drogu samo stvara dodatne probleme - međutim, ako se stvori bezbedno okruženje i higijenski uslovi pod nadzorom zdravstvenog osoblja i socijalne službe, može se smanjiti broj predoziranja, kao i upotreba droge na ulicama sa svim svojim neprijatnostima kao što je otpad i virusne infekcije. Ne manje važno, ovako kreirane prostorije mogu da pomognu ljudima koji su zavisni da pristupe programima lečenja!

Bezbedne prostorije za injektiranje droga

Bezbedne prostorije za injektiranje droga nisu luksuz – one su investicija od koje korist ima društvo u celini, ne samo njeni korisnici! U gradovima u kojima takve prostorije postoje

Injektirajuća upotreba droga na ulici je smanjena

Korisnici ne injektiraju više u mračnim ulicimama i parkovima, već u prostoriajama pod medicinskim nadzorom;

Stopa krvno-prenosivih infekcija vezanih za upotrebu droga je smanjena

Injektirajći korisnici droga koriste sterilan pribor i ne dele ga međusobno;

Više korisnika droga je pristupilo programima lečenja

Zavisni korisnici su motivisani i u mogućnosti da pristupe programima lečenja i sve veći broj njih će prestati da koristi drogu;

Otpad vezan za injektirajuću upotrebu droga je smanjen

Taj otpad je bezbedno odložen kao opasan otpad, i nijedna igla ne stiže se ne baca na ulicu;

Broj smrtnih sluèajeva usled predoziranja je smanjen

Ako se sluèaj predoziranja i dogodi u prostoriji za bezbedno injektiranje, zdravstveni radnici mogu intervenisati odmah.

Mapa gradova

Organizacije civilnog društva iz osam gradova učestvuju u ovoj kampanji: Atine, Beograda, Bratislave, Bukurešta, Budimpešte, Sofije i Varšave. Kliknite na grad na mapi kako bi saznali više o lokalnim problemima i njihovim rešenjima!

Peticija

Ukoliko podržavate našu kampanju, a kako bi uèinili naše gradove bezbednijim, molimo uključite se u akciju i potpišite peticiju!